TdF

Juče smo u Centru za praćenje TdFa (kod Šakija na gajbi) gledali jednu od najzanimljivijih etapa ovogodišnjeg Toura. Na TVu Eurosport prenos, na monitoru treker sa letour.fr, samo nismo uključili Radio Tour (pošto je valjda na francuskom).

Foto (c) http://www.facebook.com/home.php?#!/letour

Sto sedamdeset četiri kilometra, dva brdska cilja 1. kategorije, i poslednji (Col du Tourmalet), gde je i kraj, ekstra kategorije. Poslednji uspon kreće sa 400mnv i ide na preko 2100mnv, sve u nekih 20ak kilometara. Šlek i Kontador se dižu na deset km do cilja, i voze ‘butinu uz butinu’ (što bi onaj rekao) do samog kraja. Sve vreme pored puta najživopisniji navijači i rekviziti, i prolaz za bicikliste sve uži kako se približavaju vrhu.

Ovo je jedan od retkih sportskih događaja uopšte u kome gledaoci mogu toliko da budu deo celog nadmetanja, da budu toliko blizu vozača, dodiruju ih, guraju, prskaju. Desilo se ove godine da jednom vozaču pukne bicikla, a pošto mu je timsko vozilo bilo daleko napred, on je uzeo od klinca iz publike bajk i vozio kilometrima dok nije stigao do bajka kojeg su mu ostavili kod pandura. PA mislim stvarno, koliko je to samo super! Živeo Tour de France!

Nisam se ove godine uključio od samog početka, oporavljao sam se od pada u Pakljama 28. maja (pocepana usna, polomljeni zubi). Tada, kada sam doživeo tu nezgodu, pratio se Giro d’Italia, pa su mi uspomene i asocijacije bile bolne.

Tek, u nekom trenutku, prevazišao sam tu blokadu. Bicikla odneta na popravku (iskrivljena viljuška, zamena ‘kopita’ od kočnica, centriranje točkova, štelovanje prenosnog mehanizma), a TdF se prati i naravno za Endi Šleka se navija.