Sreć-rođ

Petog petog dve’iljadepete rodio se Pavle, mali guzajlo, hodač, kmekavac, tatata, dadada. Živeli!

Dete potpuno različito od onog ženskog, i građom, i ponašanjem, i navikama. Dok je Sofija bila plava-plava-plava i kovrdžava, on je više taman i prave kose, tamno braon očiju (Sofija – malo tamnije zelene od mojih). Ili, recimo, ženska je propuzala tek pošto je prohodala, a pače puzi već dobra tri meseca, i u toj radnji neodoljivo podseća na  Kiću. Zapravo, od kad je prohodao, prestao je da puzi i samo hoda ispruženih ruku, i tako po ceo dan. I tak. Jako je sladak.

Sutra je glavna proslava, očekujemo pozamašno društvo, u kafani na brdu iznad grada.

Organizacija je izgledala ovako:

• otišli i dogovorili termin u kafani
• dogovrili sa gazdom kafane šta on sprema, šta mi donosimo
• zvao Trišu, rekao mu da treba 20kg pečenja
• Triša rekao da će da nađe-zakolje(!)-ispeče-iseče, po vrlo povoljnoj ceni
• otišao u diskont i rekao im šta od pića da dobace do kafane
• zvao telefonom ljude ponaosob da dođu tu i tu, tad i tad
• gđa sprema slane rolate, ja kupujem duvan čvarke
• mame, babe, rođake i komšinice spremaju torte

Poprilično posla. Zamisli tek da se pravi kod kuće! Ja sam prvo bio u fazonu da je najbolje da otputujemo negde, ali je pritisak valjda bio prejak.

UPDATE Slike: ovde, ovde i ovde