Prijatno popodne

E, ali dan pre Jablanika malo smo se iskrali i do Gradca.

Na stolu je postavljen rinflajš, moj omiljeni deo ručka. Tužan sam što nema ljutig rena, kao zamenu koristim senf. Utom dolazi Šandor. Škarpinu ostavljam za večeru, krećemo. Novim putem, do skretanja za Ćelije stiže se za možda 10 minuta. Još nekih pešes min dok se ne spustimo do parkinga. U jednoj radnji kupili smo Patuche, pivo/limunadu.

Od Eko domaćinstva idemo uzvodno do prvog zgodnog mesta za sedenje. Tu slikamo senku drveta ispod kojeg pijemo patuš.

Prelazimo mostić na Šarenom platnu, penjemo se do temelja crkve, i još malo iznad. Otvara se pogled od 180 stepeni. Tišina je, čuje se samo šuštanje lišća i reke u daljini.

Onda se sa brda približavaju glasovi. Uskoro ugledamo trojicu s kojima razmenismo ‘zdravo’e. Posle destak minuta na poljančetu ispod nas vidimo dvojicu, trećeg nema. Konstruišemo verziju mogućeg zločina, treći se potom pojavljuje i oni odlaze. Mi smo još gore i nastavićemo tako. Prijatno je.

Neodređeno dugo vremena zatim, spuštamo se, posle 45 minuta stižemo do EDa. Pijemo kafu, kiselu i rakiju.

Pred mrak stižemo u grad. Na trgiću prijatna atmosfera.