Kako ne odosmo u prirodu i druge dogodovštine

Prvobitni plan je bio – otići u prirodu, tačnije u dvorište na selu, spremiti mali roštilj i uživati na tremu. Međutim, nije bilo dovoljno entuzijazma, pa smo se prebacili na rezervnu, kućnu varijantu. Pre nego sam zaseo u kuhinju, oprao sam sva tri prozora.

Šta se spremalo? Na električnom grillu ispekao sam šnicle od svinjskog vrata i par izvanrednih kobasica (za sledeći put, da ne zaboravim – mesara na uglu naše ulice i Vitkovićeve). Zatim, i još važnije i ukusnije, spremio sam salatu sa grilovanim povrćem i fetom, po receptu našeg yahti chefa.. Salata je naravno fenomenalna. Treće, krenuli krompirići (100 dindži kilo).

Nije baš da se naročito slaže uz ovakav menu, ali pošto sam ga zamjetio u Maxiju kad sam otišao da kupim patlidžan i fetu, rekao sam sebi – what the heck, Ljubiša, pije ti se – pij ga. Reč je o Colombard Chardonnayu, Western Cellars, California, USA (crisp, fruity, dry white winefrom colombard and chardonnay grown in the central valley of California – which runs parallel to the Pacific ocean south of San Francisco…)

Weekly dose of nature sam ipak kako-tako ufiksao sebi kratkim odlaskom do Pustinje. Parkirao sam se i otišao pravo nizbrdo, prema Jablanici. Jednom prilikom smo se tu zadesili, počela je kiša, nismo mogli do kraja da istražimo, pa eto, rekoh sebi, prilike da se malo švrćneš i okineš koji snimak. To se dešava juče. I eto četiri slike koje su onako, nema baš šta da se slika zapravo. A i seljaci su isekli veliki deo šume, pa je donekle i tužno.