I bi toplana u Valjevu

Prvo su se Valjevci, tokom 90ih, verovatno većinom grejali na struju, pa problem zagađenja kotline nije bio toliko izražen. Onda su, posle dvehiljadite, krenule kampanje za promenu načina grejanja, i ljudi su se vratili na čvrta goriva (jer, gasovoda nema, daljinskog sistema takođe); ložio je ko šta može (i sme).

Dodaju li se tu dotrajale kotlarnice javnih ustanova i stambenih zgrada u centru, te prirodna izolovanost od čestih vetrova koji bi odnosili smog van doline, jasno je kako se Valjevo našlo u tako nepovoljnoj, nezavidnoj ekološkoj situaciji. Nivo zagađenja merili smo gustinom, neprozirnošću žuto-sivog oblaka koji se meškolji u kotlini. Pogled sa okolnih brda i planina delovao je apokaliptično. Dobili smo potom i merače aero zagađenja na više lokacija u gradu, koji su nam brojčano opisali i potvrdili ono što smo doživljavali čulima, disali plućima i razumevali bez potrebe za stručnim objašnjenjima.

Problem je očigledno bio dovoljno veliki da su čak i lokalni političari uspeli da ga pretoče u konkretan projekat i dugoročan zadatak lokalne vlasti, bez obzira koje kombinacije skraćenica su je činile. Bilo je lepo konačno videti raskopane ulice, vešte češke majstore kako na +40, ispod suncobrana, vare ogromne toplovodne cevi. Svaki novi metar prekopane ulice značio je novu ugašenu kotlarnicu, jedan crni mlaz dima manje.

I tako je toplovod, prošavši prvo kroz naselje Kolubara II, nastavio duž Pantićeve i Karađorđeve, sve više se račvajući i komplikujući, na radost građana Valjeva. Trenutno je stigao do iza Gimnazije, pošte i sudova. Umesto starih kotlarnica, instaliraju se moderne podstanice grejanja.

Srce sistema, pak, nalazi se par kilometara istočno, na obilaznici koja spaja put M4 („duplu traku“) i M21 („Užički put“).

Toplana
Kompleks gradske toplane obuhvata: pogonski deo sa kotlarnicom i administrativnim delom, objekat pumpne stanice, portirnicu i tankvanu sa dva rezervoara za tečno gorivo. Arhitektonska koncepcija glavnog (pogonskog) objekta jasno sledi njegovu funkciju i sastoji se iz dva dela, dve protivpožarnim platnom konstruktvino podeljene celine – kotalrnice (skeletni čelični konstruktvini sklop) i administrativnog trakta (armirano betonska konstrukcija).

Predviđeno je da kotalrnica, kada bude radila punim kapacitetom, prima tri kotlovske jedinice (trenutno je instaliran jedan kotao koji proizvodi dovoljno energije za sve na toplovod priključene objekte). Administrativni deo se sastoji od prizemlja i dva sprata. U prizemlju su prateći sadržaji uz kotlarnicu (radionice, magacini, garderobe, trafoi, agregati…), na prvom spratu velika komandna sala, kancelarije i sala za sastanke, a na drugom takođe kancelarije, ali i pomoćne prostorije (kuhinja, garderobe, sanitarni čvor, ostave).

Glavni vizuelni akcenat objektu toplane, osim jarko crvenog protivpožarnog zida, daje zastakljeno čelično stepenište koje nadvisuje krovove okolnih delova objekta. Uz ovu stepenišnu vertikalu, prvo što oku posmatrača privlači pažnju je rešetkasta konstrukcija uz koju je postavljen stub dimnjaka (i njih će, kao i kotlova, biti tri – kada se dostigne puni kapacitet proizvodnje toplotne energije, uporedo sa širenjem razvoda toplovoda po gradu). Tako se svedenim, jasnim elementima – bojena površina zida koja preseca sivu masu, zastakljen prostor stepeništa sa kosim linijama koje razbijaju ortogonalnu geometriju glavnih masa, i konačno uskom a visokom partijom dimnjaka i prateće konstrukcije – dobija skladna prostorna kompozicija koja sa ponosom otkriva svoju namenu i obogaćuje ambijent obilaznice oko grada.

Valjevo je, izgradnjom toplane i toplovoda, prešlo put od jedne zaostale, zapuštene sredine, do grada u Srbiji sa najmodernijim pogonom za proizvodnju i prenos toplotne energije.

Uvođenjem ovog modernog sistema daljinskog grejanja, pokrenuli su se i preduzimači, i stanari zgrada koji se udružuju – naručuju projekte, grade podstanice i izvode centralni sistem grejanja i tako za jednu godinu prelaze put od mukotrpnog tegljenja drva i uglja iz podruma (a gde je celogodišnja briga oko naručivanje drva, struganja i pakovanja, pa onda izbacivanja pepela, paljenja kontejnera…) do udobnog življenja u daljinski zagrejanim stanovima.

Ulaganja u infrastrukturu uvek u pozitivnom smeru vuku sveopšti razvoj neke sredine – uvek se isplate. Opravdanost ulaganja u infrstrukturu je u slučaju toplane tim veća, što predstavlja i dirketnu investiciju u zdravlje dece i svih građana Valjeva.