300 behind us, 60 more to go

Juče je bio tristoti dan 2009e. Znam to zbog projekta u koji sam se nesmotreno upistio od 1. januara (svaki dan napraviti sliku na kojoj se sam nalazim).

Odluku sam doneo bez imalo razmišljanja – dopala mi se ideja čim sam je video na JPGmagu; ozvaničio sam svoju nameru da se uključim u pokret “365 days” istog dana na yahti.com-u (vreme je isticalo, bilo je već podne 31. decembra) i tako mi je preostalo još samo da sačekam prvi dan nove godine i da počnem sa implementacijom.

Već prvi dan sam imao problem da tu neku novogodišnju impresiju sažmem u jedan capture. Znao sam šta hoću, ali sam imao poteškoća sa izborom ugla, motiva u kadru i – realizacijom (držati aparat u ispruženoj ruci, okinuti a ne iskriviti objektiv…). Drugi dan je bio još gori, pa treći – sve isto, ništa se posebno ne dešava, ne izlazi se iz kuće. A treba iz dana u dan praviti slike koje nisu iste, nisu (pre)dosadne, imaju neki fazon. Prva šetnja u 2009oj je zato bila veliko olakšanje.

Onda je sredinom januara došlo kratko zimovanje na Divčibarama koje je značilo seriju slika sa konkretnijim sadržajem, ali putovanja i duži boravci van kuće su retki izuzeci (beležim još samo odlazak na Svetu Goru u maju i letovanje u Grčkoj u julu). Šta sa ostalim danima? Lako je kada se ide negde van grada, onda je to uvek rešenje, ali i dalje je velika većina onih običnih dana (posao – kuća). Ponekad sam motiv nalazio u pripremanju hrane, još češće u vremenu provedenom sa decom, negde u junu sam počeo da se bavim trčanjem pa je i to par puta ovekovečeno, a kada baš ništa nije bilo dovoljno upečatljivo, pribegavao sam fotografskim trikovima i detaljima. Nekih petnestak-dvadeset dana do sada sam i preskočio (što zbog lenjosti, što zbog zaboravnosti).

I tako sam stigao do trista, iskoristivši sve zamislive uglove, sve uređaje za hvatanje slike (moje i tuđe), svaku prostoriju i deo stana… A treba napraviti još nekih 60ak slika!

I tako se sada nadam da ću projekat uspešno završiti. Priznajem, zadovoljan sam upornošću koju sam kod sebe prepoznao. Ne mogu reći da nisam stekao i neku dodatnu rutinu, naučio štošta o svojoj pojavi u prostoru, njenim dobrim i lošim (užasnim!) stranama.

Samo, I can tell you – ubitačan je ovo ritam, svaki dan slika…