Zločin i kazna

Tvrde oni meni da sam prošao kroz crveno, a ja nisam, nego sam samo bio poslednji u koloni na nekom prethosnom semaforu (a ovi naprženi likovi me naravno jurili, istripovani, samo ih ja nisam video), i naravno prošao možda kroz žuto. Još su hteli da mi vrate dokumenta i kao, stići će mi to njihovo, kako već zovu, prijava.

Ali, pošto ja vučem teške frustracije od nekih prethodnih (šabačkih) pandura, ne budem glup nego im kažem da mi napišu zapisnik odmah i da ću da stavim primedbu. I iznerviram se strašno, i dadoše mi da duvam balon, i ne naduvah ga.

Bio sam siguran da ću na kraju morati da platim jedno 10 hiljadarki, plus da mi ode dozvola na nekih tri meseca (jer sam već uslovan zbog tih nekih, šabačkih, pandura).

Međutim, neka kul sudija je presudila da se postupak – OBUSTAVLJA! Kakva pobeda pravde nad zlom! Uzela je u obzir:
- moju primedbu
- pandurovu nedefinisanu konstataciju da možda nije bilo crveno kad sam ušao u raskrsnicu, ali je bilo kad sam prošao zadnjim delom kola (wtf!?)
- svedočenje moje žene
- svedočenje suvozača, gospođe Tetamire
- to što se pandur tri puta nije odazvao pozivu da se ponovo izjasni

Mnogo sam se obradovao ovakvom razrešenju, jer smatram da nepravedno imam problema sa saobraćajnom milicijom s obzirom na to koliko sam normalan i neuobičajeno strejt vozač. Sudija Tatalović je to prepoznala, i tako vratila moju veru u sistem i državu. Bar malo, to jest.