Dolazim u obdanište po Pavla. Kucam, otvaram vrata. Zauzet je presvlačenjem. Stojim na vratima, prilazi mi jedno malo, plavo. Širi ruke i plače. Ja čučnem, zagrlim ga i mazim. Ono prestaje da plače, uzima flašicu i pije. How cute! 

Vratili smo se nekako, pola dana ranije od plana. Zašto? Zbog stomačnog jebenog virusa, eto zašto. Prvo se Pavlu pokvario stomak, obavio je number 2 za šankom plažnog bara Stijene. Sutradan, kao, ništa. Onda posle podne počinje povraćanje. Po nama, pa onda po plaži, i tako dalje. Ma i zalogaj grisina ili gutljaj vode bebu [...]

Petog petog dve’iljadepete rodio se Pavle, mali guzajlo, hodač, kmekavac, tatata, dadada. Živeli! Dete potpuno različito od onog ženskog, i građom, i ponašanjem, i navikama. Dok je Sofija bila plava-plava-plava i kovrdžava, on je više taman i prave kose, tamno braon očiju (Sofija – malo tamnije zelene od mojih). Ili, recimo, ženska je propuzala tek [...]

Sofija je postavila personal best – 39,9 C stepeni. Mi smo se of course toliko usrali da smo odmah otišli u bolnicu. Užas. Tamo ju je neki fini doktor pregledao: grip. A Ksenija, pride, prima inekcije – ima bronhitis; sistem počiva na meni…! (Zapravo, teško da bih se uspeo organizovati da nije matoraca… tja…)